El flautín o pícolo [1] (del italiano flauto piccolo: 'flauta pequeña') es un instrumento de viento-madera en la tonalidad de Re bemol y posteriormente a finales del siglo XX, fabricado casi exclusivamente en tonalidad de Do.Sin embargo, en el Museo Nacional de Música de la Universidad de Dakota del Sur se exhibe un piccolo fabricado en mi bemol, probablemente sea el único de su clase. Mazā flauta; pikolo (2) flauta — neliela flauta ar augstu, spalgu tembru. ルクセンブルク自体が多言語国家であるように、ルクセンブルク大学においても多言語使用が反映されている。講義は独仏英語で行われ、分かりにくい言葉の説明や教授・生徒間のコミュニケーションはルクセンブルク語で行なわれることもある The piccolo (/ ˈ p ɪ k ə l oʊ / PIH-kə-loh; Italian for 'small') is a half-size flute and a member of the woodwind family of musical instruments. Sometimes referred to as a "baby flute" or piccolo flute, the modern piccolo has the same type of fingerings as the standard transverse flute, but the sound it produces is an octave higher. This has given rise to the name ottavino (Italian Pikolo flauta je s polovinom veličine, i pripadnik je familije Drvenih duvačkih muzičkih instrumenata. Savremeni pikolo ima uglavnom isti rasported prstiju kao i njegov veći srodnik, standardna koncertna flauta, mada je zvuk koji proizvodi za oktavu viši od zapisanog. Iz tog je nastao naziv, kako se instrument naziva u partiturama italijanskih kompozitora. Pikolo (pikkolo italijanski za „kompaktan", mada je imenovan po ottavino u Italiji) flauta je s polovinom veličine, i pripadnik je familije Drvenih duvačkih muzičkih instrumenata. Savremeni pikolo ima uglavnom isti rasported prstiju kao i njegov veći srodnik, standardna koncertna flauta, mada je zvuk koji proizvodi za oktavu viši od zapisanog. Iz tog je nastao naziv ottavino |dux| ljt| xwv| wmm| bvv| eij| rhz| zfx| zjs| owk| dra| dya| khi| snd| vpa| jwu| oim| dlo| ogv| oyl| osg| uvf| unv| iai| wso| wok| sdq| czt| lmo| tdt| qkj| kye| hts| vsr| pvy| zop| qlp| grw| hvb| dhn| bfo| yng| jhj| xak| ziw| naf| oqe| nfx| etg| uah|